Актуелности

Данас је Сабор св. Архангела Гаврила, у народу познат као љетњи Аранђеловдан. Како се братства договорише да се у првој недјељи која претходи овом празнику, састају, помоле и прославе овај дан, тако се у недјељу, 21. јула, на дан св. Прокопија, сабраше братства Жижића, Јошановића и Кнежевића и у атмосфери каква им доликује, помолише се и проведоше вријеме у радости. Црква је замирисала тамјаном и као да су се анђели Михаил и Гаврил спустили и обасјали Цркву, Школу и наше душе свјетлошћу, уливајући у наша срца и љубав и наду и вјеру. У тренутку су нестали облаци –  гордости и сумње и назирало се оно што свако од нас одавно прижељкује. Бљеснула је слика прошлих времена, назирало се лице љубави међу братственицима и племеницима какво је некада било и сазнање да су сви различити ставови и опречна међусобна мишљења, толико ситни и слаби у односу на поштовање, повјерење и ту најјачу нераскидиву нит која вјековима веже ова три братства, без обзира на све – ЉУБАВ.

У Храму св. Арх. Михајила, свету литургију служио је архимандрит Исаија и причестио присутне. У бесједи, критички се осврнуо на динамику обнове Храма и предложио да се што прије „пробудимо“. Након литургије, братства су се састала у обновљеној Школи и сви присутни су прво похитали давати прилоге за обнову Цркве, као и за учешће у трошковима Сабора. Стари Миливоје – Мићо Жижић, који се, како каже: „након тачно стотину година вратио са Косова у Милошевиће“, донирао је икону св. арх. Михаила, коју је изрезбарио у дрвету и изразио жељу да то његово умјетничко дјело буде на зиду Школе „за сва времена“. Испред Црквеног одбора, кратак говор одржао је Милош Жижић, овогодишњи кум славе и пожелио добродошлицу свим присутнима и позивајући се на закон поларности предочио да је тешко, али неопхходно схватити да други човјек није нужно „лош“ ако има другачији став од нашега и да у будуће скупове ове врсте треба прићи са аспекта метатајне која негира „добро“ и „лоше“ и дефинише их само као степене различитости. Јер шта је то што може бити вриједније од братственичких односа, слоге и љубави. Без тога, све наше обнове Цркве и Школе и изградње инфраструктура, ничему не вриједе.

Дјеца која су присуствовала Сабору, не само што су унијели још већу радост, већ су свима нама дали примјер како се повезују рођаци и како се граде односи. Вјера, музика, спорт, наука и толико других тема које су их зближиле, оставиће незаборавне утиске у њима и много јачу везу међу њима, неголи сви наши тврди ставови и мишљења, било да су подударни или различити.

Хвала оцу Исаији што нас је својим духовном службом приближио Христу и Архангелима. Захвалност дугујемо Горану Ћетковићу, предузеће „Осмица“ на обезбјеђивању комплетног инвентара, столњака и посуђа за догађај и Ненаду Вукчевићу, фирма „Тотем“, на донацији рекламног материјала. Хвала Жижићима поријеклом из Милошевића, са Струга и из Павиног Поља, Јошановићима и Кнежевићима, Радовићима и осталим гостима, који појединачно представљаше ону карику без које Сабор не би био заокружен и која је својврстан аксиом да не постоји разлог или оправдање да се скуп братстава какви су Жижићи, Јошановићи и Кнежевићи, не схвате као дуг према Богу, архангелу Михаилу, очевима, ђедовима, прађедовима и чукунђедовима и да се једног дана у години, не поставе духовне и људске вриједности изнад материјалних и пролазних.